"TRAMP JE ILI KORISNI IDIOT" Predsednički kandidat žestoko udario na lidera SAD, optužio ga da radi za Rusiju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Rafael Gliksman optužio je Donalda Trampa da ublažavanjem ograničenja za ruski dizel radi u korist Kremlja i na štetu Evrope.
- Francuski kandidat poručuje da Evropa mora da jača sopstvenu odbranu, manje se oslanja na Vašington i više ulaže u zajedničke projekte.
Nakon ubedljive pobede na predizborima levog centra tokom vikenda, francuski predsednički kandidat Rafael Gliksman oštro je kritikovao odluku američkog predsednika Donalda Trampa da ublaži ograničenja izvoza ruskog dizela, ocenivši da taj potez ide u korist Kremlja na štetu Evrope.
"Na čelu Sjedinjenih Država nalazi se neko ko je ili korisni idiot ili agent uništenja evropske snage i slobode", rekao je Gliksman na konferenciji POLITICO Competitiveness Summit u Parizu.
"Ruski rat protiv Ukrajine direktno je usmeren protiv nas, Evropljana, a mi smo pritom sami", dodao je.
Evropski poslanik takođe je insistirao na tome da bi dolazak njegove krajnje desničarske rivalke Marin le Pen u Jelisejsku palatu 2027. godine predstavljao pobedu ruskog predsednika Vladimira Putina i korak ka "porazu evropskog kontinenta".
Le Pen je ranije izražavala "određenu vrstu divljenja" prema Putinu, a njena stranka Nacionalno okupljanje dobila je 2014. godine kredit od banke povezane sa Rusijom. Le Pen je tvrdila da je njena stranka pozajmila novac u inostranstvu zato što su francuske banke odbijale da joj odobre kredite, kao i da pozajmica nije uticala na njene političke stavove. Stranka je u međuvremenu otplatila dug.
Iako je Le Pen osudila rusku invaziju na Ukrajinu, pojedini izabrani predstavnici njene stranke i dalje se snažno protive pružanju pomoći Ukrajini i zalažu se za bliže odnose sa Rusijom.
Na događaju koji je POLITICO organizovao prošlog meseca, Le Pen je izjavila da veruje da Francuska može da obezbedi Ukrajini vojnu obuku i pomoć, ali da zbog budžetskih ograničenja više ne može da priušti finansijsku podršku.
Prema POLITICO-vom agregatoru anketa Poll of Polls, Le Pen trenutno ima dvocifrenu prednost u odnosu na konkurente u prvom krugu predsedničkih izbora sledeće godine. Gliksman je na četvrtom mestu, iza bivšeg premijera Eduara Filipa i kandidata krajnje levice Žan-Lika Melanšona.
Ukoliko nijedan od dva vodeća kandidata ne osvoji više od 50 odsto glasova u prvom krugu, predsednički izbori u Francuskoj biće odlučeni u drugom krugu.
Gliksman: Evropa je napravila veliku grešku oslanjajući se na Vašington
U intervjuu za POLITICO, Gliksman, jedan od najistaknutijih proevropskih kandidata u predsedničkoj trci, ponovio je podršku uspostavljanju evropskog vazdušnog štita za Ukrajinu i potrebi za snažnijom, suverenom evropskom odbrambenom industrijom.
Tu inicijativu podržava i francuski predsednik Emanuel Makron, a ideja uživa široku podršku širom francuskog političkog spektra.
"Decenijama smo svoj suverenitet i bezbednost prepuštali Vašingtonu, a sada shvatamo kolika je to bila greška", rekao je Gliksman.
Međutim, u praktičnom smislu, Evropa je i dalje podeljena oko pitanja da li državama koje nisu članice Evropske unije treba omogućiti pristup evropskim sredstvima za odbranu.
Francuska predvodi inicijativu da se ograniči pristup tih zemalja Evropskom fondu za konkurentnost.
Gliksman je takođe poručio da bi Evropa trebalo zajednički da se zadužuje kako bi finansirala odbrambene projekte, što je predlog prema kojem su Nemačka i druge fiskalno konzervativne članice EU do sada bile uzdržane.
Umesto toga, smatra on, Evropa bi trebalo da odustane od oslanjanja na pojedinačne projekte između država članica, poput neuspelog francusko-nemačkog projekta razvoja borbenog aviona nove generacije.
Bez zajedničkih ulaganja, upozorio je, "nijedna evropska zemlja, uključujući Nemačku, neće biti sposobna da se u kratkom roku suoči sa ratom budućnosti" protiv sila poput Kine, Rusije i Sjedinjenih Država.
"To je pitanje života i smrti", poručio je Gliksman.
Ratovi u inostranstvu, protesti kod kuće
Tokom opširnog intervjua, Gliksman je predstavio kako bi izgledala njegova spoljna politika ukoliko bude izabran za predsednika u aprilu 2027. godine.
Njegov pristup podrazumevao bi jačanje odnosa sa državama centralne i istočne Evrope, umesto približavanja liderima poput Putina ili kineskog predsednika Si Đinpinga.
Prema njegovim rečima, sledeći francuski predsednik "trebalo bi da ode u Varšavu, trebalo bi da ode u Talin", umesto u Peking ili Moskvu.
Evropski poslanik često je kritikovao Makrona zbog toga što je 2017. godine ugostio Putina na raskošnoj ceremoniji u Versajskoj palati, kao i zbog toga što je 2024. godine poveo Sija u obilazak sela njegove bake na jugozapadu Francuske.
Kandidat levog centra ocenio je da Evropa mora da "iskoristi svoju poziciju snage" u pregovorima sa Kinom, sa kojom EU pokušava da smanji trgovinski deficit od milijardu evra dnevno.
Takođe je poručio da Evropska unija treba da ostane pri cilju postepenog ukidanja prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine i da ulaže u električna vozila kako taj sektor ne bi "prepustila" Kinezima.
Gliksman pokušava da se predstavi biračima kao budući francuski predsednik koji će se suprotstaviti liderima koje smatra autoritarnim, poput Sija, Putina i Trampa.
Podrška protestima srednjoškolaca u Francuskoj
Kako je predsednička kampanja već počela, Gliksman nastoji da ojača svoj politički kredibilitet i na unutrašnjem planu.
Govoreći o nedavnim protestima srednjoškolaca, koji su izazvani, između ostalog, nedostatkom nastavnika na zameni, pretrpanim učionicama i lošim stanjem brojnih škola, ocenio je da su oni "potpuno legitimni i opravdani".
Takođe je istakao da su nastavnici u Francuskoj nedovoljno plaćeni.
(Kurir.rs/Politico)